Episkop Hrizostom: Pismo o Statutu privatno obraćanje mitropolita Amfilohija

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije uputio je pismo predsednici Skupštine Srbije Slavici Đukić-Dejanović sa primedbama na Predlog statuta Vojvodine pre nego što je Sveti arhijerejski sinod o njemu raspravljao, izjavio je za „Politiku” episkop bihaćko-petrovački Hrizostom (Jević), koji je do majskog sabora SPC bio član Svetog sinoda, a u sadašnjem sazivu ima funkciju člana-zamenika „crkvene vlade”.

Istim povodom, pisma slične sadržine upućena su i predsedniku Srbije Borisu Tadiću i predsedniku vlade Mirku Cvetkoviću.

„To je bilo privatno obraćanje mitropolita Amfilohija kao predsedavajućeg Svetog sinoda i mi u Sinodu nismo baš bili srećni što je to tako otišlo u javnost, pre nego što smo raspravljali o sadržaju tog obraćanja”, objašnjava episkop Hrizostom.

Znači da je mitropolit Amfilohije pismo, za koje episkop bački Irinej kaže da je falsifikat, uputio bez konsultacija sa ostalim članovima Svetog sinoda?

Da. Mi smo to pismo naknadno prihvatili. Bilo je apsurdno da sada o njemu nešto raspravljamo, jer je pismo već otišlo u javnost. Na sednici Sinoda bilo je nekih primedaba na taj tekst pisma, ali sada ne mogu da se setim detalja.

Pismo Slavici Đukić-Dejanović je na zvaničnom sajtu SPC objavljeno 6. februara, kada je Sveti sinod onda o njemu obavešten?

Dosta vremena već je prošlo i ne mogu da se setim tačno datuma. Mislim da nismo imali sednicu Svetog sinoda 6. februara kada je pismo i objavljeno, već dva-tri dana kasnije, ali tačan datum treba proveriti u Svetom sinodu.

Da li vi posle svega smatrate da Crkva treba da zauzima stav o tako važnim državnim pitanjima?

Mislim da treba, jer pitanje Vojvodine i svakog dela Republike Srbije nije samo pitanje političkih stranaka već se tiče svakog građanina, a posebno Srpske pravoslavne crkve kao institucije srpskog naroda. Crkva treba da se izjašnjava i zalaže za ono što je po njenom mišljenju najbolje za integritet Srbije i srpskog naroda. Apsurdno je da neko danas može da SPC kao instituciji, koja je očuvala srpskih narod i kada nije bilo političara, osporava pravo na zalaganje za očuvanje integriteta Republike Srbije.

Svaka autonomija, posebno ova koja se po Ustavu daje Vojvodini imaće istorijske posledice koje ćemo tek videti. Možda ne mi, ali neke generacije koje dolaze posle nas.

Znači za vas nije sporno pismo već procedura, to što članovi Sinoda nisu raspravljali o njemu pre nego što je poslato?

Da je pismo razmatrano u Sinodu pre nego što je poslato i postalo dostupno javnosti ukrstila bi se četiri mišljenja. Svakako da bi bilo bolje da je to sve formulisano na Sinodu ranije, jer bi se sigurno čule i neke nove ideje, rečenične formulacije, pa čak i jezičke. Znate kada se piše zakon i ustav nekada tačka i zapeta mnogo znače. Trebalo je o svakom detalju raspraviti i dati svoje mišljenje pre nego što je pismo upućeno.

Neke od primedaba na statut Vojvodine koje je izneo mitropolit Amfilohije u pismu, a odnose se na obeležja državnosti Vojvodine ispravljene su u predlogu koji je došao u parlament. Da li bi SPC posle svega trebalo ponovo da se oglasi?

Crkva ovu debatu oko autonomije Vojvodine treba da isprati do kraja. Trebalo bi da se oglasi zvanično i Sveti sinod, a mislim da bi trebalo sazvati pod hitno i konferenciju episkopa iz Srbije da se izjasni o tako važnom pitanju statuta i samog položaja Vojvodine. Nije dobro da se mi, episkopi koji sada živimo u drugim državama i dijaspori, mešamo u poslove SPC na teritoriji Srbije. Možda se neko neće složiti sa mnom, ali SPC treba da da svoj doprinos jednoj konstruktivnoj raspravi o položaju Vojvodine uz uvažavanje i drugačijih stavova.

(Politika)